Жұмсақ бидайдың (T.aestivum L.) тұзға төзімділігінің генетикасы

Авторы

  • Zh. K. Zhunusbaeva Әл-Фараби атындағы Қазақ ұлттық университеті
  • K. K. Shulembaeva Әл-Фараби атындағы Қазақ ұлттық университеті
  • N. Zh. Omirbekova Әл-Фараби атындағы Қазақ ұлттық университеті
  • S. B. Dauletbaeva Әл-Фараби атындағы Қазақ ұлттық университеті

Ключевые слова:

бидай, сорт, тұзды толеранттылық, МДГ-ГОАТ ферменттік комплекс, белсенділік, геном, хромосома, локализация.

Аннотация

Өсімдіктің тұзға төзімділік белгісін зерттеуде биохимиялық талдау әдісін қолдануды қажет ететіндіктен [МДГ-ГОАТ] ферментінің белсенділігі тест ретінде қолданылды. МДГ-ГОАТ ферменттік комплексінің белсенділігін анықтау арқылы Надежда сорты және тұзға жоғары төзімді, ал, Казахстанская 126 –сезімтал сорт ретінде анықталды. Надежда және Казахстанская 126 сорттарының сабағы мен тамыр жүйелеріндегі бұзылыстар 2% NaCl тұзының әсерінен болған фенотиптік өзгерістердің салдарынан туындайды. Казахстанская 126 сортының тұзға сезімталдылығын анықтайтын ген 1В (9мкМ/мл) хромосомада, ал Надежда сортының тұзға жоғары төзімділігі 7В (290,4 мкМ/мл), 6В (246,6 мкМ/мл) және 3В (230,5 мкМ/мл) хромосомаларда орналастырылды. Казахстанская 126 сортының негізінде шығарылған уникальды моносомды линиялардың сериясын пайдаланып, тұзға сезімтал бұл сортты Надежда сортының негізінде жақсартуға болады. Сорт Надежда на основе определения активности комплекс ферментов МДГ-ГОАТ идентифицирован как высокоустойчивый к засолению, а сорт Казахстанская 126 – восприимчивый. Фенотипическое нарушение наблюдаемое на стеблях и корневой системе сортов Надежда и Казахстанская 126 связано действием 2% хлористого натрия. Ген, контролирующий восприимчивость к засолению сорта Казахстанская 126 локализован в хромосоме 1В (9мкМ/мл), а высокая устойчивость сорта Надежда в хромосомах 7В (290,4 мкМ/мл), 6В (246,6 мкМ/мл) и 3В (230,5 мкМ/мл). Уникальный генетический материал, созданный на основе сорта Казахстанская 126 в виде серии моносомных линий, позволяет провести реконструкцию генома этого сорта, а также других перспективных сортов местной селекции на основе высокоустойчивого к засолению сорта Надежда. On the basis of estimation of MDH-GOAT enzymatic complex activity Nadezhda variety is identified as highly tolerant to salinity, and Kazakhstanskaya 126 variety as susceptible. Phenotypic violation observed in stems and root system of Nadezhda and Kazakhstanskaya 126 varieties is associated with the action of 2% sodium chloride. Gene associated with Kazakhstanskaya 126 susceptibility to salinity is localized in chromosome 1B (9 μmol /ml), while high tolerance in Nadezhda variety is associated with genes localized in chromosomes 7B (290.4 μmol /ml), 6B (246.6 μmol /ml) and 3B (230.5 μmol/ml). The unique genetic material created on the basis of Kazakhstanskaya 126 variety in the form of monosomic lines series facilitates carrying out its genomic reconstruction, and same for the other perspective varieties of local selection originated from the highly tolerant to salinity Nadezhda variety.

Биографии авторов

Zh. K. Zhunusbaeva, Әл-Фараби атындағы Қазақ ұлттық университеті

Жунусбаева Жазира Кабуловна – б.ғ.к., доцент қызметін атқарушы, әл-Фараби атындағы КазҰУ, биология және биотехнология факультеті тел. 377-33-34 ішкі. 12-06

K. K. Shulembaeva, Әл-Фараби атындағы Қазақ ұлттық университеті

Шулембаева Кульзия Конуспаевна - б.ғ.д., профессор, әл-Фараби атындағы КазҰУ, биология және биотехнология факультеті, Молекулалық биология және генетика кафедрасының профессоры тел. 377-33-34 ішкі.12-06, эл.адрес: Kulziya.Shulembaeva@kaznu.kz

N. Zh. Omirbekova, Әл-Фараби атындағы Қазақ ұлттық университеті

Омирбекова Наргуль Жаппаровна - б.ғ.д., профессор қызметін атқарушы, әл-Фараби атындағы КазҰУ, биология және биотехнология факультеті тел.377-33-34 ішкі.12-06, эл.адрес: Nargul.Omirbekova@kaznu.kz

S. B. Dauletbaeva, Әл-Фараби атындағы Қазақ ұлттық университеті

Даулетбаева Сания Болатовна - б.ғ.к., аға оқытушы әл-Фараби атындағы КазҰУ, биология және биотехнология факультеті тел. 377-33-34 ішкі.12-06 эл.адрес: dsanyia@mail.ru

Библиографические ссылки

Әдебиеттер

1 Строгонов Б.П. и др. Структура и функции клеток растений при засолении. - М.: Наука, 1970. - С.380.
2 Hasegawa P.M., Bressan R.A. Plant Cellular and Molesular Responses to High Salinty // Annu. Rev. Plant Physiol. Plant Mol. biol. - 2000. - Vol. 51. - P.463-499.
3 Apse M.P., Blumwald E. Engineering Salt Toleranse in Plans // Curr. Opin. Biotechnol. - 2002. - Vol. 13. - P.146-150.
4 Tester M., Davenrort R. Na+ Transport in Higher Plants // Ann. Bot. (London). - 2003. - Vol. 91. - P.503-527.
5 Мишра А.Н., Латовски Д., Стржалка К. Активность ксантофиллового цикла в листьях фасоли и капусты при солевом стрессе // Физиология растений. - 2006. - Т. 53, №1. - С.113-121.
6 Kong-Ngern K., Daduang S., Wongkham C.H., Bunnag S., Kosittrakun M., Theerakulpisut Protein Profiles in Response to Salt Stress in Leaft Sheaths of Rice Seedings // Sci. Asia. - 2005. - Vol. 31. - P. 403-408.
7 Амини Ф., Эсанпур А.А., Хоанг К.Т., Шин Дж. Ш. Изменения в составе белков растений томата при солевом стрессе // Физиология растений. - 2007. - Т. 54, № 4. - С.526-533.
8 Парамонова Н.В., Шевякова Н.И., Шорина М.В., Стеценко Л.А. Ракитин В.Ю., Кузнецов В.Л. Влияние путресцина на ультраструктуру апопласта мезофилла листьев Mesembryan themum crystallinum L. // Физиология растений. - 2003. - Т. 50. - С.661-673.
9 Строгонов Б. П. Метаболизм растений в условиях засоления // 33-е Тимирязевское чтение. - М., 1973. - С.51.
10 Полевой В. В. Физиология растений: Учеб. для биол. спец. вузов. - М.: Высш. шк., 1989. - С.428-430.
11 Плохинский Н.А. Математические методы в биологии. - М.: Колос, 1970. - С.102-115.
12 Бекбаева Л.К., Кудиярова Ж.С., Рахметова Ж., Рсалиев Ш.С., Баймагамбетова К.К., Гильманов М.К. Активность ферментного комплекса МДГ-ГОАТ как маркерный признак в устойчивости сортов яровой пшеницы к ржавчинным болезням // Вестник КазНУ. Серия биол. - 2006. - № 3 (29). - С.174-177.

References

1 Strogonov B.P. i dr. Struktura i funkcii kletok rastenij pri zasolenii. - M.: Nauka, 1970. - S.380.
2 Hasegawa P.M., Bressan R.A. Plant Cellular and Molesular Responses to High Salinty // Annu. Rev. Plant Physiol. Plant Mol. biol. - 2000. - Vol. 51. - P.463-499.
3 Apse M.P., Blumwald E. Engineering Salt Toleranse in Plans // Curr. Opin. Biotechnol. - 2002. - Vol. 13. - P.146-150.
4 Tester M., Davenrort R. Na+ Transport in Higher Plants // Ann. Bot. (London). - 2003. - Vol. 91. - P.503-527.
5 Mishra A.N., Latovski D., Strzhalka K. Aktivnost' ksantofillovogo cikla v list'jah fasoli i kapusty pri solevom stresse // Fiziologija rastenij. - 2006. - T. 53, №1. - S.113-121.
6 Kong-Ngern K., Daduang S., Wongkham C.H., Bunnag S., Kosittrakun M., Theerakulpisut Protein Profiles in Response to Salt Stress in Leaft Sheaths of Rice Seedings // Sci. Asia. - 2005. - Vol. 31. - P. 403-408.
7 Amini F., Jesanpur A.A., Hoang K.T., Shin Dzh. Sh. Izmenenija v sostave belkov rastenij tomata pri solevom stresse // Fiziologija rastenij. - 2007. - T. 54, № 4. - S.526-533.
8 Paramonova N.V., Shevjakova N.I., Shorina M.V., Stecenko L.A. Rakitin V.Ju., Kuznecov V.L. Vlijanie putrescina na ul'trastrukturu apoplasta mezofilla list'ev Mesembryan themum crystallinum L. // Fiziologija rastenij. - 2003. - T. 50. - S.661-673.
9 Strogonov B. P. Metabolizm rastenij v uslovijah zasolenija // 33-e Timirjazevskoe chtenie. - M., 1973. - S.51.
10 Polevoj V. V. Fiziologija rastenij: Ucheb. dlja biol. spec. vuzov. - M.: Vyssh. shk., 1989. - S.428-430.
11 Plohinskij N.A. Matematicheskie metody v biologii. - M.: Kolos, 1970. - S.102-115.
12 Bekbaeva L.K., Kudijarova Zh.S., Rahmetova Zh., Rsaliev Sh.S., Bajmagambetova K.K., Gil'manov M.K. Aktivnost' fermentnogo kompleksa MDG-GOAT kak markernyj priznak v ustojchivosti sortov jarovoj pshenicy k rzhavchinnym boleznjam // Vestnik KazNU. Serija biol. - 2006. - № 3 (29). - S.174-177.

Загрузки

Выпуск

Раздел

Экспериментальная биология. Биолог-кие осн. генофонда и развитие науч. исслед. в обл. селек-генетич. исслед. с/х культур

Наиболее читаемые статьи этого автора (авторов)

1 2 > >>